Будућност

О будућности сами одлучујете својим радом, учењем и понашањем
Ми смо ту да вам обезбедимо услове и поштујемо вашу личност
       
годиина од завршетка Првог светског рата



ОЖИВЕЛИ СМО ДУХ СВОЈИХ ПРЕДАКА


     Поводом обележавања стогодишњице од завршетка Првог светског рата, у знак сећања на наше славне претке, спомен на њихова јуначка дела и храброст, да никад не заборавимо надљудско страдање и колику су жртву дали за слободу у Великом рату остварен је пројекат под називом "100 година пре 100 година касније" у организацији професора историје, Драгише Стаменковића. Двонедељна изложба узела је место у главном холу наше школе, хронолошки нас проводећи кроз дешавања тих ратних година.
     Пројекат "чувају" портрети војвода Степе Степановића, Живојина Мишића, Радомира Путника.... . које је ученица Ања Аздејковић изванредно нацртала. Плакати указују на пропаганду ширену током Великог рата пружајући нам бољи увид у свакодневицу и живот током почетних година рата док изнад лебде макете авиона урађене вештим рукама Ане, Саре,Невене,Ање,Тијане,Вељка. Ученице прве године, Уна, Софија, Кристина, Андријана, Јана и Ања, су поред израде паноа који обухватају догађаје из 1914 и 1915 године осмислити беџеве Наталијиних рамонди, подаривши их професорима као симбол васкрсења српског народа.
Пројекат "чувају" портрети војвода Степе Степановића, Живојина Мишића, Радомира Путника.... . које је ученица Ања Аздејковић изванредно нацртала. Плакати указују на пропаганду ширену током Великог рата пружајући нам бољи увид у свакодневицу и живот током почетних година рата док изнад лебде макете авиона урађене вештим рукама Ане, Саре,Невене,Ање,Тијане,Вељка. Ученице прве године, Уна, Софија, Кристина, Андријана, Јана и Ања, су поред израде паноа који обухватају догађаје из 1914 и 1915 године осмислити беџеве Наталијиних рамонди, подаривши их професорима као симбол васкрсења српског народа.
     Дешавања везана за Солунски фронт и 1916. годину били су тема Тамаре, Јоване, Дијане, Анастасије и Јане. У бојама наше заставе исписана су слова са називом овог фронта. У предњем плану , стојећи испред својих другова, како је чинила у многим биткама , нацртана је хероина Милунка Савић и исписане њене речи које ћемо памтити.
     Врхунац јада и страдања ,намученог српског народа, представља макета острва смрти- Вида. Насупрот њој, подсецајуци нас како су се наси преци попут феникса дигли из пепела и истрајно просли кроз паклене јаде, стоји макета оства спаса- Крфа. О дешавањима на острву бола и патњи потрудили су се да нас информишу Ана, Сашка, Душан, Вук, Лазар и Ања.
      Врхунац јада и страдања ,намученог српског народа, представља макета острва смрти- Вида. Насупрот њој, подсећајући нас како су се наши преци попут феникса дигли из пепела и истрајно прошли кроз паклене јаде, стоји макета оства спаса- Крфа. О дешавањима на острву бола и патњи потрудили су се да нас информишу Ана, Сашка, Душан, Вук, Лазар и Ања.
     Ученици IV године( Анђела, Исидора, Миљана, Анастасија, Софија, Невена, Илија, Милица, Милош, Ања, Кристина, Петар, Марија, Алекса и Катарина) су под слоганом "Ко сме тај може, ко не зна за страх тај иде напред" направили спону завршетка рата, ослобођења насе отаџбине,1918. године, и данашњице. Милош Живадиновић и Петар Раденковић креирали су музику и спот посвећени завршетку Великог рата
      Пројектом "Стопама насих предака" у виду путописног паноа одрађеном од стране ученика који су 2018. посетили Крф покушали смо да покажемо да не заборављамо патњу и жал за нашим прецима, већ им се с поносом враћамо чувајући од заборава њихова дела.
      Преко пута овог низа ђаци професора Мирослава Шљивића нас ,својим радовима ,подсећају на хероје Великог рата као што су Момчило Гаврић ,Милунка Савић или славне војводе
     Све активности везане за пројекат су у фотографије и видео-записе претварали Благојевић Марија,Бићанин Јана,Симић Миљан и Аздејковић Алекса са репортерком Чкаутовић Теодором.
     Све време трајања изложбе Андрија Јовановић, Лука Кљајић и Ђорђе Милосављевић видео бимом пројектују документарне филмове,док Алекса Аздејковић путем школског разгласа емитује саставе ученика о Великом рату и репертоар песама из тог периода.
      Професорка Наташа Ралић је здушно помогла пројекат личним ангажовањем као и екипа из "Информативне секције". Професорка Жаклина Јовановић ће са ученицима прехрамбене струке умесити војнички хлеб таин, који је био "тајно оружје "наших војника. Сви знатижељни могли су га и пробати,а драгоцене су биле сугестије професорке Софије Пејић у делу неких ликовних решења. Певајте и радујте се СРБИЈА ЈЕ ЗЕМЉА ПОБЕДНИЦА,али никада немојте заборавити жртву коју су дале свете Српске душе!

Марија Благојевић II/2
Ања Аздејковић I/1

Ученици ,учесници у изради пројекта:

Први разред:
Ања Аздејковић     Уна Милић    Андреа Максић    Јана Савковић    Милица Минић    Софија Ивановић    Кристина Ћалић    Андријана Петровић    Ранко Вукмировић    Ксенија Кнежевић    Миљан Симић    Јелена Сталетовић   

Други разред:
Невена Минаковић    Ања Миленовић    Сара Ћоћић    Тијана Рачић    Ана Минић    Вељко Ивљанин    Ана Арсић    Вук Обрадовић    Сашка Петковић    Дијана Дуњић    Јана Милић    Анастасија Миљаковић    Ана Прибановић    Тамара Милосављевић    Јована Милић    Милица Гочманац    Сандра Ћалић    Ема Маринковић    Александра Милосевић    Мартина Иричанин    Емилија Ивковић    Душан Максић    Лазар Недовић    Данило Радичевић    Марија Благојевић   

Трећи разред
Милица Богдановић    Тамара Богдановић    Ана Кнезевић    Јелена Ђукић    Ирена Стојановић    Барбара Николић    Јелисавета Сауловић    Наталија Ђукић    Катарина Павличевић    Теодора Живановић    Јелена Катанчевић    Лука Кљајић    Ђорђе Милосављевић    Тамара Карајовић    Мартина Арсић   

Четврта Година
Марија Марковић    Милица Рашковић    Исидора Угринић    Анастасија Костић    Јасна Бекчић    Катарина Рајчић    Анђела Милинчић    Алекса Аздејковић    Петар Раденковић    Милош Живадиновић    Анастасија Стамболић    Софија Пејић    Миљана Видојевић    Исидора Видојевић    Невена Марковић    Ања Чолић    Катарина Накић    Кристина Рајчић    Андрија Јовановић    Марија Ћосић    Давид Радосављевић   




Обележавање Стогодишњице завршетка Првог светског рата

      Пре стотину година, једног века, завршен је Први светски рат. Највећи дотадашњи сукоб у историји. Сукоб у коме је малена Краљевина Србија, храбро, не пристајући на притиске, ушла, после Балканских ратова, у много већи сукоб. Прво са Аустроугарском, а потом и са Немачком и Бугарском.
     После великих победа на Церу и Колубари, српска и војска и држава нашле су се крајем 1915. пред поразом. Пролазећи Албанску голготу додатно су увећавали своје жртве. За оне срећније спас је пронађен на Крфу, Виду, Бизерти. До данашњег дана живот српске војске на Крфу је описан у многим делима, а о српско-грчком пријатељству сведоче многи потомци Крфљана, као и чувена песма, преношена са многих генерација, Тамо далеко.
     Након опоравка, у садејству са француском артиљеријом, српски војници крајем септембра 1918. пробијају Солунски фронт и из рата избацују бугарску армију. До 1-ог новембра 1918. биће ослобођена цела Србија, а ослобођење ће бити крунисано тријумфалним уласком српске војске у Београд. Предах за српске војнике, који су за само месец и по дана прешли више од 600км није постојао, јер је требало ослободити сву неослобођену браћу, Србе, Хрвате и Словенце, како је то крајем децембра 1914. дефинисано у Нишкој декларацији. Требало је оправдати милионске жртве дате за слободу и уједињење.


     У временима ревизије историје, када се покушава умањити кривица одговорних за почетак рата, као и огроман број српских жртава, дочекујемо овај јубилеј. Ученици Средње школе ,,Свети Трифун'' са домом ученика, са својим професорима историје су одлучили да достојанствено обележе завршетак овог веома важног догађаја. Сматрали смо да је то најмање што смо могли да учинимо за своје претке пале у овом рату. Њих 1,248.000!!! На својим радовима, ученици I-5 су представили биографије познатих личности Великог рата, чије имена су уписана у историју. Сви ученици, без изузетка су, у складу са својим могућностима приказали биографије српских државника Александра Карађорђевића и Николе Пашића, српских војвода и генерала, Радомира Путника, Степе Степановића, Живојина Мишића, Петра Бојовића, Павла Јуришића Штурма. Током рата у српској војсци истакла се и Милунка Савић, али и Момчило Гаврић. Прва као најодликованија жена у рату икада, а други као најмлађи официр у рату икада. Не треба заборавити ни биографије многих осведочених пријатеља српског народа чије биографије су ученици приказали у својим радовима, од Флоре Сендс, чувене болничарке, Арчибалда Рајса, форензичара и криминолога, Есад-паше Топтаније, без чије помоћи би Албанска голгота била ужаснија, Франше Д' Епереа, славног француског генерала са Солунског фронта. И на крају, Гаврила Принципа, човека који је оклеветан као терориста, који је нарушио дотадашњу европску идилу и повео Европу у рат, како се то у временима ревизије воли рећи. Ученицима посебна захвалност на уложеном труду, а прецима вечна слава и хвала.
Мирослав Шљивић, проф. историје.

Обележавање Стогодишњице завршетка Првог светског рата